Elizabeta Donchevska – Lushin

Power Above The Powers
                  (God’s confession)

I have the power - to give you sleepless nights,
   and I - I fall asleep on your chest.

     I have the power - to release blizzards in your dreams 
       and to crush you with nightmares!
         And I - I bring you a flowing breeze, I fold it like a dress
              around the naked body
                 and in your dreams I give it to you.

I have the power to freeze your smile
    and melting it, to turn it into pain!
      And I - I take your pain and  squeeze it in my heart
So the pain... does not hurt you...

          I have the power - to pour darkness into your eyes,
so that you will not see any bright lights!
               And I - with force, I open them wide for you
                  and I pour light into them!

I have the power - to petrify your hands
so they don’t touch bread to your mouth.
And I suffer from hunger and thirst,
while I pour fish and wine into your hands!

   I have the power to break your legs like saplings!
   And I – nailed in place,
   I add mine to yours,
   to climb the peaks .... and not to get tired ...

I have the power to load your shoulders
       and from the heavy burden, bone by bone, in blood and sweat to burst!
 And I –transfer – the burden – on mine.
and I steal wings from the Angels,
I promise them to you too!

  I have the power - to drink your life,
     like a dream to scatter it across the fields...
And I - loving you,
    I birth a new life to you
and I Resurrect you!
Elizabeta Donchevska - Lushin

МОЌ НАД МОЌИТЕ
                   (Божјаата исповед)

Имам моќ -  ноќите бессони да ти ги сторам,
   а јас - те заспивам на градите.

     Имам моќ - виулици во соништата да ти пуштам
       и со кошмари  да  те сотрам!
         А јас – лелеаво ветре ти носам, го виткам како фустан
              околу голото тело
                 и во сон ти го подарувам.

Имам моќ – насмевката да ти ја смрзнам
    и растопувајќи ја, во болка да ја претворам!
      А јас – болката ти ја земам и во срцето мое ја стискам
         Да не те боли... болката....

          Имам моќ – во очите темнина да ти излеам,
            бело-видело да не видиш!
               А јас – со сила, широко ти ги отварам 
                  и светлина ти ги појам!

    Имам моќ – рацете да ти ги скаменам
         и леб до уста да не допрат!
А јас- и глад и жед трпам,
додека во рацете твои риби и вино истурам!

   Имам моќ – нозете, како фиданки да ти ги искршам!
   А јас – закована во место,
   на твоите – моите ги додавам,
   врвовите да ги искачиш .... да не се измориш...

     Имам моќ – плеќите да ти ги натоварам
       и од тешкиот товар, коска по коска, во крв и пот  да пука!
 А јас – товарот -  врз моите-  го префрлам
и крила од Ангелите крадам ,
и тебе ти ги заветувам!

  Имам моќ – животот да ти го испијам, 
     како сон да го распрснам низ полињата...
А јас – љубејќи те,
    нов живот ти раѓам
и те Воскреснувам!

Елизабета Дончевска - Лушин

Timeless
(confession of a woman)
 
 I am not your Saint
so that you could keep me on the altar,
and so the time timeless -
will pass me by...

I am not a Saint
so that you could light candles for me,
kiss my pictures and
pour wine in vain for me!

I am not your Saint
so that you could pray to me...
with folded hands
and closed eyes!

Instead of an altar,
lay me down on a bed.
Аnd the time from my body,
stop it with your hot sweat!

And the candles, light them - under my skin!
And the pictures, smash them
and ME
frame me somewhere
in your flesh!
The wine, with blood - mix them!
The hands - tighten them around my body
- so that I could pray to you!
The eyes,..
Open the eyes widely
And look at me - how I surrender to you!

I don't want to be your Saint!
I want to be your woman...
Elizabeta Donchevska - Lushin

БЕЗВРЕМИЕ
(исповед на жената)


Не сум ти Светица 
па на олтар да ме чуваш,
и времето безвремено - 
крај мене да си минува....

Не сум Светица
па свеќи да ми палиш, 
слики да ми бакнуваш и
вино, залудно да ми истураш!

Не сум ти Светица
па да ме молиш...
со склопени раце 
и затворениочи!

Наместо на олтар,
на постела да ме легнуваш.
Времетекот од телото ми,
со врела пот да го сопираш!

А свеќите, запалиги- под кожата ми!
И сликите, искрши ги
и МЕНЕ
врами ме некаде
во месото ти!
Виното, со крвта – измешај ги!
Рацете – стегни ги околу снагата ми
- па јас да молам!
Очите. ..
Очите силно отвори ги
И гледај ме – како ти се подавам!

Не сакам Светица да ти бидам!
Сакам Жена да сум ти ...

Елизабета Дончевска - Лушин

Phantom
(my confession)

If I come back –
                  and I will be back!
Will I burn to ashes from the fire in your eyes
and the fury in your heart!
Will I go cold from the ice in your veins?
and the unforgettable in your heart!

If I come back –
        and I will be back!
Will your unforgiveness  evanesce me
and my "forgive me"...
Will my non-existence dissolve me
in your being...
... will I remain only a black phantom that even when invisible
- is staring right into your eyes!

If I come back –
                 and I will be back!
Will you recognize me
or I too will stumble from my unrecognizability
in your pain...

If I come back –
               and I will be back!

I'll be back -
An ashy, frozen,
evanescent black,
            unrecognizable phantom,
just to get the pain out of you
and make it my own!

I will be back
I will grab the sun from the sky
and I will plant light into your heart!

Because
standing simply below you –as a phantom,
 I confess
I keep on loving you...
Elizabeta Donchevska - Lushin

АВЕТ
(мојата исповед)

Ако се вратам – 
                  а ќе се вратам!
Ќе се пеплосам ли од огнот во твоите очи
и гневот во твоето срце!
Ќе истинам ли од мразот во твоите вени
и незаборавот во твоето срце!

Ако се вратам – 
        а ќе се вратам!
Ќе ме сардиса ли твоето непростување
и моето„ прости“...
Ќе ме развее ли моето непостоење
во твоето битисување...
... ќе  останам  ли само црн авет кој и невидлив
-	гледа во твоите очи!

Ако се вратам – 
                 а ќе се вратам!
Ќе ме препознаеш ли
или и јас ќе се стаписам од мојата непрепознталивост
во твојата болка...

Ако се вратам – 
               а ќе се вратам!

Ќе се вратам –
пеплосан, замрзнат,
           сардисан црн,
                   непрепознатлив авет,
само за да ја искорнам болката од тебе
и да ја направам своја!

Ќе се вратам 
ќе го грабнам сонцето  од небо
и светлина во срцето ќе ти насадам!

Оти
стоејќи  простум под тебе – аветски,
 признавам
продолжувам да  те сакам...

Елизабета Дончевска – Лушин

Leave a comment